U Arhivu Srbije danas je, povodom sto godina od Srpskog dana u SAD, otvorena izložba "Kralljevina Srbija i Sjedinjene Američke Države", u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Uz originalna dokumenta Arhiva Srbije, fotografije, izvode iz ondašnje američke i srpske štampe, izložba prati odnose dve države od potpisivanja Konzularne konvencije i Trgovinskog ugovora 1881. godine, do kraja Prvog svetskog rata 1918. godine.
Prijateljstvo, saradnja i savezništvo između Srbije i SAD izgrađivalo se kroz razne vidove diplomatskih, trgovinskih i kulturnih veza i kroz ostvarivanje zajedničkih istorijskih ciljeva u Prvom svetskom ratu.
- Danas je važan dan u istoriji Srbije, i rekao bih da odnosi Srbije i Amerike su svakako višeslojni i višeznačni. Treba da težimo što boljim odnosima sa najvećom silom. Da dobijermo najviše što možemo za naš narod. Rekao bih da danas u Srbiji svako zna kakve su nam bile prethodne godine u odnosima sa SAD-om, to su bile teške godine, ali 30 godina ne čini celokupnu istoriju takvog naroda kao što su srpski i američki - rekao je predsednik Srbije.
On je naglasio da zahvaljujući arhivu Srbije, danas imamo priliku da vidimo značajna dokumenta, citate, kopije telegram, koje su obeležile našu istoriju i koje kako kaže, ukazuju kako je jedan mali narod uspevao da bude partner tako velikoj i važnoj sili, kao što su SAD.
Foto: Tanjug
- Važan deo priče je Stiv Tešić, oskarovac. On je rekao da je krivac kojeg upoznaš uvek manje kriv od onog koga nisi upoznao - rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, oba naroda više vole da im neko bude kriv, a lakše nam je da ga kaznimo, u vašem slučaju, ili da ga mrzimo u našem, nego da ga upoznamo i sa njim sklopimo prijateljstvo.
- Na primerima velikih američkih predsednika, od Linkolna, Ruzvelta, Kenedija, učili smo važnu lekciju o odgovornosti i mogu slobodno da kažem da danas postoje ljudi u našoj zemlji koji ne žele za sve da krive Ameriku, niti od nje očekuju više od onoga što ona ou skladu sa svojim interesima može da da, ali i SAD mora da razume da Srbija ne može da da, niti da pruži više od onoga što jesu njeni interesi. Takvu Srbiju samosvesnu i želju uspeha, oslobođenu izgovora želimo i pokušavamo da izgradimo, a Amerika u tome može da nam pomogne - rekao je Vučić.
Kako je rekao, ova izložba je dokaz da nikoga ne treba da proglašavamo za večnog neprijatelja, pogotovo, kako kaže, ne zemlju koja je bila u stanju da primi ono najbolje od nas, od Tesle, Pupina, Bogdanovića, Tešića i Simića. Predsednik je naglasio darazmena najboljeg jeste recept za bolje odnose Amerike i Srbije.
- Politika je u svemu tome ne retko i višak. Sva veličina jedne zemlje jeste u tome ne da ne greši, već da ispravlja greške. Srbija je naš posao i mi hoćemo naš posao da završimo tako da nam čitav svet, pa i Amerika, čestita - rekao je Vučić.
Predsednik je naglasio da želimo partnerstvo u miru.
- Hoćemo da krivce kada ih upoznamo ostavimo istoriji, u budućnosti nam nisu potrebni, ona zavisi samo od nas - rekao je Vučić.
Pored predsednika Vučića, prisutnima, među kojima su bili ministri u vladi Nebojša Stefanović, Nela Kuburović, Vladan Vukosavljević, Jadranka Joksimović, Zoran Đorđević, Nenad Popović, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, obratili su se ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot i direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić.
IZLOŽBA
Na izložbi su, između ostalog, predstavljena i dokumenta o imenovanju prvih diplomatskih predstavnika dveju država, telegram Vudroa Vilsona povodom obeležavanja Kosovskog dana u Vašingtonu, poslanica Roberta Lansinga, državnog sekretara SAD povodom Srpskog dana u SAD, kao i pismo zahvalnosti regenta Aleksandra Karađorđevića predsedniku SAD Vudrou Vilsonu na velikoj pomoći srpskom narodu. Značajan deo izložbenog prostora posvećen je humanitarnoj ulozi američkih medicinskih misija u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Misija Američkog crvenog krsta na čelu sa dr Edvardom Rajanom upućena je u Srbiju ubrzo po izbijanju rata, o čemu svedoči pismo Mihajla Pupina, srpskog generalnog konzula u Njujorku, upućeno srpskoj vladi 8. septembra 1914. godine. Osim dokumenata iz perioda 1881. - 1918. godine, posebno zanimljiv i jedan od retkih sačuvanih dokumenata iz perioda pre uspostavljanja diplomatskih odnosa je i dopis Luja Čepkeja, američkog konzula u Bukureštu iz 1868. godine, kojim poslove američkog konzulata tokom svog odsustva poverava srpskom zastupniku u Bukureštu Kosti Magazinoviću. Izložbu organizuje Arhiv u saradnji sa Ambasadom SAD u Srbiji, a autorke su Jelica Reljić i Ljubinka Škodrić. Izložba će biti otvorena do 28. avgusta, od utorka do nedelje od 10 do 18 sati, uz slobodan ulaz.
Foto: Tanjug
Arhiv Srbije je predsedniku uručio kopiju pisma američkog generalnog konzula u Bukureštu Judžina Skajlera iz 1868.godine, 13 godina pre nego što su uspostavljeni diplomatski odnosi, kojom on poverava u svom odsustvu poverava poslove srpskom zastupniku, Kosti Magazinoviću.
